Jedan od dragulja srpskih manastirskih zdanja jeste manastir Sopoćani, koji se već skoro 40 godina nalazi na UNESCO-voj listi zaštićenih spomenika kulture. Njegovo ime je simbolično, podignut je na izvoru reke Raške, a staroslovenska reč sopot upravo znači izvor. Podignut je u 13.veku, a zaslužan za njegovu izgradnju bio je kralj Uroš I. Baš u ovom zdanju se i nalaze mošti ovog kralja. U prvo vreme, manastir je bio bogat i imao je veliki broj monaha, da bi kasnije kroz istoriju pretrpeo velika razaranja od strane Turaka, ali i to da dva ipo veka bude bez monaha. No, uprokos takvoj tužnoj sudbini, manastir je očuvao svoje najveće blago - freske i ikone. Odolele su vremenu i lošim uslovima. Na freskama možete pronaći brojne članove dinastije Nemanjić, ali i brojne svetce, scene iz Hristovog života, dve liturgijske kompozicije i mnoge druge. Svakako najslavnija je kompozicija Uspenja Presvete Bogorodice, naslikane na površini od čak četrdeset metara kvadratnih. Inače, tajna zašto su ove ikone ostale očuvane i do današnjeg leži verovatno u tome što kralj Uroš I nije štedeo na njenom podizanju, pa ni na freskoslikarstvu. Postoje zvanični podaci da su manastir oslikali najbolji carigrdski umetnici, najkvalitetnijim krečom i bojama tadašnjeg vremena. Neki kažu da se u koloritu i linearnosti umetnost ovog manastira može porediti sa italijanskom renesansom. Što se tiče arhitekture ovog zdanja, crkva ovog manastira ima izgled trobrodne romaničke bazilike, sa masivnom kupolom nad središnjim delom naosa, a tu su i zvonik i spoljna priprata. Ljubitelji umetnosti i istorije u Sopoćanima neće biti razočarani, nikako – biće oduševljeni.