Đavolja Varoš
Tekst napisala: Sarita Vujanović
Jedinstveni prirodni fenomen
Đavolja Varoš je jedinstveni prirodni fenomen u našoj zemlji i vrlo redak u svetu.
Nalazi se na jugu Srbije 30-tak kilometara od Kuršumlije, na obroncima planine Radan na nadmorskoj visini od 600m, pripada selu, takođe čudnog naziva, Đake. Đavolja Varoš je oko 300 kilometara udaljena od Beograda i oko 400 od Novog Sada.
Zemljane figure i izvori mineralne vode
Dva u svetu veoma retka prirodna fenomena, koja se ovde nalaze, visoke kamene figure, koje lokalno stanovništvo nazive ‘kule’ i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom, ‘’Đavolja voda’’ i ‘’Crveno vrelo’’ čine ovaj prirodni spomenik zajedno sa njegovom surovom okolinom, pravim svetskim čudom prirode.
Lokalitet Đavolje varoši čine zemljane figure kojih ima 202, kao specifični oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno i dva izvora vode visoke mineralizacije. Visoke kamene figure su smeštene u dve jaruge podeljenje uskom vododelnicom. Ove jaruge takođe imaju čudne nazive ‘’Đavolja Jaruga’’ i ‘’Paklena Jaruga’’. Atraktivnost fenomena dopunjuje prirodni ambijent koji oko zemljanih figura deluje mistično. Ove neobične figure nastale su usled erozije. Različitog su oblika i dimenzija, visine od dva do petnaest metara sa kamenim kapama na vrhu. Proces obrazovanja figura traje vekovima i pod uticajem kiše, bujica, snega, leda i vetra one se menjaju, rastu, skraćuju se, nestaju i nastaju nove.
Prizor koji se pruža kada se ugleda Đavolja varoš je fantastičan i prosto jedinstven i verovatno malo čudan, jer deluje neprirodno da na kamenim stubovima, koji izviru iz zemlje stoje kamene kape, koje deluju kao da će spasti svaki sekund, no to se ne dešava. I sve je savršeno prirodno, Zato je ovaj prizor i tako mističan.
Misterija i legende o Đavoljoj varoši
Mistika Đavolje Varoši vekovima je budila maštu meštana pa su nastale mnoge legende o tome kako je i zašto ona nastala. Jedna od legendi kaže da je reč o svatovima, koje je vila okamenila da bi sprečila greh, jer su meštani hteli da ožene brata i sestru, nakon što su popili vodu koju je đavo pomutio, jer mu je smetalo što su ovde živeli mirni, skromni i veri privrženi stanovnici u dobrim odnosima. Popivši ‘đavolju vodu’ omamljeni meštani su zaboravili na rodbinske odnose i reše da venčaju brata i sestru. Vila za koju se prema legendi veruje da dan danas drži pod zaštitom ovaj kraj, kako nije uspela da odvrati svatove od njihove namere, počne da se moli Bogu da spreči rodoskrnavljenje. Bog molitvu usliši i kada je svadbena povorka krenula prema crkvi spoji nebo sa zemljom pošalje jak hladan vetar i okameni svatove.
Druga kaže da su u pitanju zapravo sami đavoli, koje su ljudi dugo nosili na leđima trpeći zlo i nesreću, međutim prolazeći pored crkve Sv. Petke, koja se nalazi pored lokaliteta, đavoli su se okamenili i zauvek tu ostali.
A treća legenda govori o dve kolone svatova koje su pošle po istu devojku.
Doživite i vi ovu misteriju i uverite se u sličnost ovog nesvakidašnjeg prizora sa legendama, koje se sa njom povezuju, na jednoj od divnih tura po južnoj Srbiji.
Izvori kisele vode
Sto se tiče kiselih izvora njihov ph je 3,5 I 1,5 I u svetu ima svega pet takvih izvora, a ovi naši spadaju u najkiselije. Ove vode obiluju gvožđem, a u njoj se nalazi i cink, dosta bakra i veliki procenat stipse. S obzirom da nisu vršena istraživanja, ne preporučuje se konzumiranje vode, niti njeno korišćenje u medicinske svrhe. Međutim, veliki broj starosedelaca i dan danas koristi ovu vodu upravo u medicinske svrhe. Zanimljivo je da se na svega 9km vazdušnom linijom od ovih kiselih izvorea nalazi
Prolom banja.
Prolom banja
Prolom banja je poznata po lekovitoj i izuzetno baznoj vodi, koja blagotvorno deluje na kožu, zglobove, organe za varenje, bubrege i mokraćne kanale.
Saski rudnici
U podnožju Đavolje Varoši, duž žute reke, kojoj gvožđe daje tu specifičnu boju, nalaze se i Saski rudnici iz 13. veka. Ovi rudnici su dobili naziv po Sasima, koje je car Uroš u 13. veku doveo iz daleke zemlje da ovde rudare, jer je ovaj kraj bio bogat rudama. U ovim rudnicima se svojevremno iskopavala ruda gvožđa, a kao nus-rude, javljali su se zlato i srebro. U ovom starom rudarskom kompleksu se nalazi rudnik dugačak čak 800 metara, koliko odprilike iznosi i dužina puta od samog ulaza u park do centralne drvene platforme odakle posetioci mogu posmatrati i fotografisati figure.
I da, Đavolja varoš je svakako izuzetno instagramična. Fotografije napravljene ovde ne mogu da se porede sa nijednim drugim. Imaćete uspomene kao sa neke druge planete.
Svetsko a naše
Ovu jedinstvenu tvorevinu prirode među prvima su počeli da posećuju umetnici, pre svega fotografi, pa je ovde 1977. Osnovana prva Internacionalna kolonija umetničke fotografije u našoj zemlji a kasnije su osnovane i likovna kao i vajarska kolonija. Deo tog stvaralaštva može se videti u etno restoranu Galerija na ulazu u park. Ovaj lokalitet stavljen je pod zaštitu države 1959. a 1995. Je proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i time zaštićeno 67ha površine.
Zavod za zaštitu prirode Srbije, predložio je Đavolju varoš, kao prirodno dobro posebnih vrednosti od svetskog značaja, za upis u UNESCO-ovu Listu svetske baštine. Đavolja varoš je bila zvanični kandidat Srbije u izboru za ’’7 svetskih čuda prirode’’.
Preporučujemo da obavezno posetite ovo neobično i mistično mesto što možete ujčiniti u okviru jedne od tura koje preporučujemo.
