Mostar – grad šarenih kapija
Tekst napisala: Katarina Jeremić
Svaki grad ima svoju dušu. A najbolje je možete osetiti lutajući uličicama, osmatrajući svaki kamen, kuću, lice prolaznika. Ja mnogo volim Mostar. Volim da hodam starim delom grada, da ostavljam svoje stope na kamenu teneliji i pogled na fasadama, radnjicama i ljudima.
Posebno me fasciniraju zidovi, prozori i vrata kao pokazatelj jednog vremena i kulta porodice kao suštine jednog društva. Kuće u Otomanskom periodu su se gradile sa debelim zidovima. Puno pažnje se poklanjalo stanovanju odnosno porodici koja je bila smeštena u kući. Debeli zidovi su zimi održavali toplotu, a leti hladnoću, pošto nije bilo ni grejanja ni klime. Ali ono najbitnije, debeli zidovi su imali za cilj da čuvaju intimu onih koji stanuju iza tih zidova. Pre su se kuće pravile da služe zajednici, da čuvaju porodicu, a danas da budu jedna lepša od druge. Danas su hladne i prazne, a ranije su bile tople jer su jednoj kući stanovale tri, četiri generacije i svi su se čuvali, pazili i poštovali. Kuća se zatvarala gvozdenim vratima sa dva velika ključa koji se nisu mogli kopirati. Neki od tih velikih ključeva se i dan danas koriste. Nekada su i prozori su bili zaštićeni gvozdenim rešetkama, a devojka bi gledala svog mladića iza zavesa preko rešetaka.
Tako se ljubav vodila, on je njoj pevao sevdalinke i izjavljivao joj ljubav svojom pesmom, a ona bi sedela na divanu i gledala ga krišom iza zavesa. Prozori su bili gvozdeni, jer su imali za cilj da štite kuću kao jedno gnezdo, mesto porodice za život jer sve što se dešava u kući, tu i ostaje. A zvekir je tu da najavi gosta koji po običaju pokuca tri puta pre ulaska ili kako kaže sevdalinka : “Halka kuca na vratima, ko je to, belaj..."
Srećna vremena!
Mostar zajedno sa Sarajevom možete posetiti u okviru sledeće ture:
https://putujem.online/sr/adventure/view/762
Privatna arhiva Katarina Jeremic
