Ohridsko jezero - zanimljivosti i kurioziteti
Tekst napisala: Sarita Vujanović
Ohridsko jezero zovu još i Makedonsko more, sa razlogom jer ćete zaista imati utisak kao da ste na moru zbog njegove prostranosti, boje i širine, a zapravo se nalazi na 695m nadmorske visine i prava je zdravstvena i vazdušna oaza jer ovde su letnje večeri prijatne čak i kada je dan vreo. Ohridsko jezero i grad Ohrid su na listi UNESCO kulturne baštine.
Za Ohridsko jezero vezane su mnoge zanimljivosti i kurioziteti. Da li ste znali da kroz njega protiče reka? Naime u jezero se u Svetom Naumu, nakon samo 500m svog toka uliva reka Crni Drim i iz jezera se ta ista reka izliva u mestu Struga. Temperatura Crnog Drima je konstantna tokom cele godine i iznosi uvek samo 8C. Slivu jezera pripada čak 40 reka i nebrojeni izvori od kojih su najpoznatiji Biljanini. Legeda kaže da su devojke prale veš na ovim izvorima i da ih je ona koja ostane zadnja trebala zatvoriti. Biljana je bila zaljubljena pa je zaboravila to da učini, te je od vode nastalo jezero. Ova priča je ispevana u poznatoj pesmi “Biljana platno beleše” i predstavlja najpoznatiju starogradsku pesmu i praktično himnu Ohrida.
Jezero vodu dobija i iz Prespanskog jezera, koje je od njega udaljeno 10km ali na 150m većoj visini pa deo vode iz njega kroz krš odlazi u Ohridsko jezero. Ova dva jezera razdvaja planina Galičica koja je zbog velikog broja endemskih biljnih vrsta Nacionalni park. Sa njenih visina se pruža predivan pogled na jezero a sa vrha Baba mogu se videti oba jezera.
Ohridsko jezero jedno je od najstarijih, najvećih i najdubljih u Evropi. U brojkama bi to izgledalo ovako. Dubina čak 289m, površina 358km2 od čega dve trećine pripada Makedoniji a jedna trećina Albaniji, dužina 31km, širina 15km, najviša temperatura vode je 26C a najniža 8C. Voda je prozirna do dubine od 22m i nikada ne ledi. Smatra se da je nastalo pre više od 3,5 miliona godina potapanjem tla i jedno je od nastarijih jezera na svetu. Znate li da Ohridski biser ne nastaje u školjci? Riba plašica jedna je od 17 vrsta riba koje žive u jezeru i od njene krljušti se pravi specijalni sedef od kog se prave biseri. Tajnu izrade bisera porodici Talev, 1924 god. odao je jedan ruski emigrant. Tajna se prenosi sa kolena na koleno samo preko muških naslednika.
I priča o Ohridskoj jegulji je veoma interesantna. Naime ona deset godina života provede u jezeru, nakon čega prolazi kroz kanal reke Crni Drim, kod Struge i kreće na putovanje čiji je krajnji cilj Meksički zaliv. gde se mresti i umire. Njeni mladi se instinktivno istom putanjom vraćaju nazad u Ohridsko jezero, a nakon decenije provedene u jezeru opet kreću stopama roditelja ka Meksičkom zalivu i istorija se tako ponavlja.
Ohridska pastrmka je endemska vrsta i živi samo ovde. Zato je čak deset godina njen ribolov bio zabranjen na makedonskoj strani jezera a sada je ograničen te u restoranu nećete uvek naći njenu ponudu, osim one iz ribnjaka kojih uvek ima.
Probali smo je naravno a jednom smo tragom nje išli čak u Albaniju u mesto Pogradec koje smo pre večere i obišli. Drugo veče jeli smo i jegulju čija priprema traje duže te smo se najavili ranije za večeru u restoranu u Strugi. Iako je bila odlično spremljena jegulja mi se nije dopala jer je za moj ukus dosta masna. Sve vreme boravka smo osim kupanja na mnogobrojnim ohridskim plažama uživali i u obilasku grada Ohrida koji je poput jednog velikog muzeja, probanju svih mogućih specijaliteta makedonske kuhinje i u nadaleko poznatom gostoprimstvu Makedonaca. Osim lepota i znamenitosti Ohrida njihova ljubaznost, osmeh i susretljivost sigurno će vas ponovo dovesti ovde.
Što se tiče plaza na Ohridu izbor je zaista velik. Imai ih u gradu, mada su uglavnom stenovite ili betonirane i malo dalje od grada prema Svetom Naumu gde je jedina peščana plaža na jezeru ali na nju se može doći samo čamcem.
