Biseri Finske, Rusije i Baltičkih zemalja

Uto 02.11.2021

Kao i mnogima od vas, i meni je ova pandemija totalno promenila život..Obično bih provodio više od 200 dana godišnje na raznim turama po Evropi kao vodič hiljadama turista (iz SAD, Kanade, Australije, itd) u proteklih 32 godine..
Odlučio sam da vas ovim putopisom povedem na jednu od mojih omiljenih tura.. Best of Finland, Russia and the Baltic States.. 14 dana ..polazak iz Helsinkija svake nedelje, od kraja aprila do početka oktobra. Najbolje vreme za ovu turu je, ipak, kraj maja i ceo jun zbog famoznih "belih noći".

Dobro došli u Suomi - tako Suomalaiset- Finci, zovu svoju zemlju, a za naziv Finland najverovatnije su "krivi" Šveđani koji su držali Finsku pod svojom kontrolom 659 godina..!!

Prvog dana ovde pokušam da razbijem neke predrasude koje mnogi koji nikada nisu bili u Finskoj imaju o ovoj prelepoj zemlji.. Ako očekujete irvase da vidite naravno da ste na pravom mestu ali te stidljive životinje sigurno neće šetati po Helsinkiju koji se preko leta preobrazi u mesto brojnih festivala i karnevala... Interesantno je zapaziti da su sve ulice u gradu i svi saobraćajni znaci napisani na 2 jezika.. naravno prvo na Finskom, a onda i na Švedskom koji je drugi zvanični jezik i ako ga samo nekih 6% populacije govori kao maternji.
Moje omiljeno mesto tj moje "sakriveno blago" gde uvek vodim svoje goste posle razgledanja grada je vrlo neobično.. isprva niko ne može da pogodi zašto su tu te 3 plivajuće platforme u moru..a odgovor sve zapanji jer niko ne može da veruje da tu lokalci peru tepihe i krpare. Pa kako u morskoj vodi!?! Kako je to moguće!? Da li neko od vas zna odgovor!? I tu na jednom od tih stolova ja ih upoznam sa najboljim finskim čokoladama kompanija Fazer, neizbežnim vrlo popularnim crnim "Liquorice", (eto ne znam ni kako bih preveo na srpski, vrsta bombona sa sladićem).. Sve se mora zaliti sa likerom od Cloudberry (opet nešto što je kod nas nepoznato, nešto kao Polarna malina, žuto-narandžaste boje i kiselija tako da se uglavnom od nje prave ili džemovi ili likeri) ili od borovnica..a naravno i njihova Koskenkorva votka!! Kiipis!! Živeli Večeras ranije u krevet jer je sutra rani polazak za St Petersburg!! Do sutra...

Drugi dan naše ture već u 7h ujutru smo u autobusu.. Gunđanje zbog ranog polaska brzo umine jer većina zaspi, a da još nismo ni izašli iz Helsinkija.. Kod onih budnih primetno je uzbuđenje koje raste sa svakim kilometrom bliže ruskoj granici.. Ipak je mnogo njih iz generacija koje su u 60-im i 70-im prošlog veka sedeli po atomskim skloništima za vreme vežbi civilne zaštite u slučaju nuklearnog napada tih strašnih Ruja...
Posle 200km beskonačnih finskih šuma (preko 70% teritorije) stižemo u pogranično selo Vaalima gde ne previše ljubazni ali zato efikasni pripadnici granične policije pregledaju i ispečatiraju preko 40 pasoša za 10ak minuta.. Ali zato kod Rusa ta procedura može da traje između 45 minuta (apsolutni rekord) do frustrirajućih 3 sata ako imaju "loš dan" kojih ih je nažalost mnogo.. Od Torfjanovke do St Petersburga je 190km putovanja po ne tako lošoj magistrali većinom kroz šume Karelije, teritorije koju su Sovjeti 1940-e uzeli od Finske a sada Rusi ne žele ni da diskutuju o mogućem povratku matici.. (iskreno ni Finci se nebi usrećili sa nekih 2 milona pretežno siromašnih porodica naseljenih tu od strane Staljina i njegovih saradnika)..

I onda najzad smo tu u "Severnoj Veneciji", gradu koji ne može ostaviti ravnodušnim ni one prekaljene svetske putnike koji su videli sva čuda sveta i sve najlepše gradove sveta... Simbolično krećemo od "kolevke", gde se ovaj prelepi grad "rodio" 27og Maja 1703, Petropavlovske tvrđave napravljene na Zečijem ostrvu, jednom od mnogobrojnih u delti reke Neve, teritoriji koju je Petar Veliki upravo povratio od Šveđana.. U godinama zatim tu je bio garnizon, pa politički zatvor (od poznatih zatvorenika tu je bio Dostojevski a malo poznato da je i Tito tu proveo nekoliko meseci).. Danas je ceo kompleks pretvoren u Muzej a najnamenitija građevina je Sabor Sv Petra i Sv Pavla.. Totalno u suprotnosti sa svim pravoslavnim crkvama do tada pravljenim u Rusiji, sa 123m visokim tornjem. Unutra se nalaze grobnice svih ruskih vladara od Petra l do Aleksandra III, a od 1998 tu su i posmrtni ostaci Nikolaja II i njegove porodice stradalih od Boljševika.

Umor je već primetan kod mnogih posle šetnje po teritoriji tvrđave ali sve se to zaboravi posle nekoliko minuta na brodiću koji nas vozi na krstarenje po Nevi i kanalima (oko 40 reka i kanala je u kompleksu delte reke Neve).. Ovi brodovi su specijalno napravljeni sa ravnim krovovima tako da mogu da se "provuku" ispod mostova ostavljajući samo par centimetara tako da je pun oprez neophodan da neko nebi "ostavio" glavu u St Petersburgu.. Naravno tu se servira ruski furšet, votka+šampanjac i neke grickalice kako bi sve spakovali u jedan nezaboravan događaj!!

Treći dan naše ture posvećujemo u celini, Sankt Peterburgu.. Ne postoji grad te veličine (preko 5 miliona stanovnika) a da je lociran tako daleko na severu naše planete.. Sa dugim hladnim zimama kada je sve zaleđeno i po 4 meseca i sa kratkim tmurnim danima sve odjednom živine u Maju i Junu kada fenomen "belih noći" mnogima ne dozvoljava dobar san jer se i posle ponoći još vidi a period neke vrste tame je oko samo pola sata pre nego sunce opet izađe.. Mislio sam novi dan, jer sunce nije baš tako redovan posetilac na ovim meridijanima. Po nekoj stastici broj sunčanih dana u celoj godini retko da pređe cifru od 65!! Stoga lokalci često munđaju o ludosti Petra Velikog da svoj grad upravo napravi ovde gde po zimi drhte od hladnoće a leti su meta milijarde komaraca.. Ali za posetioce grada vreme ne predstavlja prepreku. Ta jedinstvena arhitektura grada je impresivna bez obzira da li je kiša, sneg ili sunce.. Fasade su ofarbane u pastelne boje koje daju perfektan kontrast bilo kojoj boji neba..Neki od najpoznatijih svetskih Muzeja su ovde a za nas koji smo tu samo 3 dana, poseta Ermitažu je obavezna.
Nekada je Katarina Velika uživala u svoj toj lepoti u samoći i tišini a danas je to mesto gde i preko 20.000 posetilaca dnevno (pre ove pandemije) kupuje ulaznicu da se divi raskoši bivše carske palate i kolekciji umetničkih dela koja još samo Luvr u Parizu može da ponudi na tom nivou. Naravno da 2,5 sata su malo da se sve obiđe (neko je izračunao da ako bi proveli ispred svakog eksponata, slike samo po jedan minut trebalo bi vam skoro godinu dana da se sve vidi) ali sa ekspertom, lokalnim vodičem je dovoljno da se nauči i vidi ono najvažnije. Jer mnogo toga još treba videti i posetiti..Saborni hram Sv Isaka, Saborna Kazanska crkva, Dvorac porodice Jusupov, Marinski teatr, Crkva Hristovog vaskrsenja (bolje poznata kao Crkva na prolivenoj krvi), Ruski Muzej i stotine i stotine drugih građevina se nižu kao na filmskoj traci.. Oni čije noge još mogu da izdrže šetnju od neka 2,5km po najlepšem delu najpoznatije ulice, bulevara ovog grada, Nevskom Prospektu sigurno će dodati još par stotina fotografija u svoju kolekciju.. Kratki predah u nekom kafeu ili Bistro-u jer večernji program se nastavlja. Šteta je spavati i odmarati kada ste u ovakvom gradu.

Mada je još dosta toga ostalo da se vidi u Piteru, mi danas četvrtog dana naše ture provodimo ceo dan van grada. Razlog su letnje rezidencije ruskih careva i carica koji sa svojom grandioznošću i bogatstvom zadivljuju milione posetilaca već godinama od kada su postali državni muzeji. Nekih 30km od grada, Petar Veliki je po uzoru na Versaj naredio izgradnju Peterhofa (mnogi ga još zovu Petrodvorac) kao svoju letnjikovac na obali Baltičkog mora. Veliki dvorac je impozantan ali mi našu pažnju posvećujemo više famoznom parku koji ga okružuje i prostire se na skoro 4000 hektara. Najveća atrakcija su fontane kojih je preko 170 i 4 kaskade od kojih Velika kaskada napravljena tik ispod dvorca predstavlja dragulj arhitekture. Prosto je neverovatan podatak da sve fontane funkcionišu bez pumpi po principu gravitacije tj slobodnog pada vode iz rezervoara u gornjem parku. Posle ručka odlazimo u gradić koji nosi ime velikog ruskog pisca, Aleksandra Puškina. Pre revolucije tu je bilo tzv Carsko selo gde su igrađene 2 palate nedaleko jedna od druge. U Aleksandrovom dvorcu porodica poslednjeg ruskog cara Nikolaja II je uživala mnoga leta pre Februarske revolucije 1917 a onda ironično to im je postao kućni zatvor sve dok po naredbi Kerenjskog nisu odvedeni u Sibir i pogubljeni. Ali razlog našeg dolaska je Katarinski dvorac (sa fasadom od preko 300m, zidovima ofarbanim u nebo plavu a stubovima u belu boju) koji svojom lepotom prosto zasenjuje sve druge carske palate u Rusiji a možda i u svetu! Unutrašnjost dvorca će vas ostaviti bez daha i teško će ko poverovati da je sve to rekonstruisano posle hanibalskog razaranja od strane Nacista u II svetskom ratu. Tu je i kako je mnogi zovu jedno od "svetskih čuda" današnjice.. Ćilibarska soba. U potpunosti rekonstruisana pre nekih 20 i kusur godina jer originalni delovi koje su Nemci opljačkali i odneli nisu nikada pronađeni.

Noge i telo su umorni ali duša je sita i zadovoljna sa svim što je danas iskusila.

Poslednjeg dana u Sankt Peterburgu, a našeg 5og dana ture imamo slobodno prepodne za individualne posete raznim interesantnim mestima. Mene su uvek fascinirali ljudi koji imaju talenat za slikarstvo, crtanje jer u osnovnoj školi moj nacrtani krompir je bilo teško identifikovati.. Tako da obožavam da prosto "špijuniram" lokalne talente pokušavajući da ih ne uznemirim mojim fotografisanjem..

A ima i onih koji to vreme iskoriste da nakupuju poznate ruske suvenire... Mislim da bih mogao celu knjigu da napišem o prodavcima na ulici, tezgsrošima ili elegantnim prodavnicama duž Nevskog gde su cene bar 300% veće nego što trebaju da budu..Ali svaka ima svoju klijentelu i na moje veliko iznenađenje prilikom poslednje posete rodbini u Septembru sam bio zapanjen da su još uvek sve otvorene i da još funkcionišu i ako stranih turista uopšte nema..

Posle ručka ukrcavamo se u ekspresni voz za Moskvu. Ovde te vozove zovu "Sapsan" što na ruskom znači - sivi soko koji je najbrža ptica na planeti i koji razvije brzinu preko 320km/h prilikom obrušavanja na plen.. E ovde ti vozovi još uvek ne dostižu tu brzinu ali i 240-250km/h je impresivno a kada poprave kvalitet pruga mogu dostići i brzinu sivog sokola! Jedina mana im je da su dizajneri u Simensu, gde su proizvedeni, imali ideju da možda putnici putuju "lagano" sa malim torbicama tako da za svih 65 putnika koji staju u jedan vagon sigurno nema mesta ako svako ponese po veliki kofer.. I tako dok sivi soko juri kroz nepregledne šume sa čempresima i močvarama (kod grada Tvera pređe i most na reci Volgi) svako provodi tih 3,5 sata putovanja kako mu najviše odgovara.. Mene oduševljavaju oni koji prespavaju veći deo puta jer ako je možda i monoton pejsaž napolju, zaboga pa tu su i Restoran kola gde se uvek nađu interesantne osobe sa neverovatnim pričama podstaknutim možda sa još jednom od mnogih čašica votke.. Ulazak u Moskvu traje dobrih 20ak minuta što već govori koliki je to grad koji nas čeka.. A možda je bilo i dobro malo odmoriti tokom ovih 3,5 sata jer trebaće puno energije za obilazak Moskve!!

Balet je bez dvoumljenja najpoznatiji brend Rusije i ovde u Sankt Peterburgu mnoge zvezde svetskog baleta su napravili prve korake ili gradili svoju karijeru. Stoga ne iznenađuje podatak da u gradu ima preko 70 pozorišnih kuća od kojih tri najpoznatije su scene za fascinantne predstave baleta. Nažalost posle raspada Sovjetskog saveza balet je takođe postao unosni biznis tako da slabo plaćena radnička klasa više ne može da priušti takav luksuz i potroši veliki deo svoje mesečne plate da bi kupili jednu kartu u Marinskom teatru.. Ali zato su tu bogati turisti od kojih neki nikada nisu ni gledali balet ranije u svom životu ali zbog lepe šanse da svoju fotografiju odatle podele na Facebooku ili Instagramu i impresioniraju svoje prijatelje i rodbinu. Tako da naći kartu za manje od $100 je skoro nemoguće. Naravno za sve su potrebne veze pa tako i ja preko svojih proverenih kanala nabavljam karte za Marinski, Aleksandrijski i Mihajlovski i u jeku sezone kada kruzeri dnevno dovoze po 5000 Amera ili čarteri iz Kine sa još većim brojem svojih turista (baš me zanima da li će se ikada to više ponoviti posle ove pandemije!?)..

Za one koji bi rađe proveli veče u drugom tipu zabave tu su spektakli ruskog folklora. U tih 2 sata teško je odabrati šta je bilo najatraktivnije..Da li raznobojni kostimi, da li glasovi, muzika, fizička pripremljenost..!?