Sarajevo - pogled sa Trebevićke žičare

Sarajevo  trebevićka žičara
Pon 31.05.2021

Sarajevo - pogled sa Trebevićke žičare
Tekst napisala: Katarina Jeremić

Niti sam rođena u Sarajevu, niti odrasla, ali kada negde osećate da ste dobrodošli, slobodni i kada osetite da bi ste tu mogli živeti, onda je to Vaš grad. A još ako tamo steknete i prijatelje, onda to definitivno i jeste. To mesto Vas mami da dolazite vrlo često.

Što zbog poslovnih obaveza, ali i privatnog zadovoljstva, mene put vrlo često u Sarajevo navede. I mnogo sam srećna zbog toga! Već preko Romanije počinjem da pevušim Miljacku, a odmah za njom, posebnim akordima odzvanja i Halidov Trebević i svaki put iznova budi želju da odem na “pluća Sarajeva”. Mnogo puta sam tamo bila. Može se i kolima, ali potpuni užitak je vožnja žičarom.

Priča o Trebevićkoj žičari ili kako su je Sarajlije zvale, uspinjači, počinje još davne 1956. godine, kada su krenule pripreme za izgradnju ove instalacije. 1959. bila je spremna za puštanje u rad. I dan danas stariji pamte ogromne redove ljudi koji čekaju da se provozaju čudom tehnike. To čudo je, za prva tri dana uspelo da preveze preko 10000 ljudi. Svakodnevno je, sa svojih 50 kabina, saobraćala od stanice Bistrik, pa 2100 metara do Trebevića i to za 12 minuta. Svakako za ponos je i činjenica da je kompletan projekat delo vodećih jugoslovenskih firmi : “Impola” iz Slovenske Bistrice, “Termoelektro” Beograd, “Jelšingrad” Banjaluka, “Energoinvest” iz Sarajeva. Jedino je pogonski deo naručen iz čehoslovačke firme „Transeksport“.

Trebević, kao krajnja destinacija žičare, od davnina predstavlja omiljeno izletište Sarajlija što zbog povoljnog geografskog položaja, nadmorske visine, blage klime, prirodne lepote i velike koncentracije kiseonika. Od Olimpijskih igara 1984. je još više dobio na popularnosti i sama žičara je dobila nadimak “Tramvaj koji vodi na Olimpijsku planinu”.

Na žalost, ratna dejstva dovode do toga da 1992. prestane sa radom, a ubrzo biva i potpuno uništena. No, ideja o rekonstrukciji nije napustila Sarajlije, tako da uz pomoć Vlade BIH, samog grada, pomoći EU, ali i privatnih fondova i donacije švajcarskog grada Grehena, 6. aprila 2018. Trebević opet silazi u grad!

Današnja žičara, sem sentimentalne vrednosti i trase, nema mnogo sličnosti sa starom. Ova je moderna tvorevina sa 33 gondole, u gondolu staje 10 osoba, a vožnja do Trebevića traje oko osam minuta. Većina kabina je crne boje, jedna je u boji zastave i pet u bojama olimpijskih krugova. Za ovo zadovoljstvo oni koji nisu državljani BIH treba u jednom pravcu sa izdvoje 15 KM, a za povratnu kartu 20 KM. Vredi svake marke što najbolje pokazuju ushićena lica svih putnika, njihovi osmesi i cika. Jer poseban je osećaj kada krenete da se penjete, gledate kako Vijećnica odmiče, a Sarajevo dolazi na Vaš dlan. Zato Vam od srca preporučujem ovu atrakciju.

Od mnoštva fotografija koje, kao svaki turista, napravim pri jednom odlasku, danas biram prelepi zalazak sunca!

Ujedno, koristim i priliku da Trebevićka žičara čestitam predstojeću godišnjicu rada i želim da se još mnogo godina vozimo sa vama! Vidimo se uskoro!

A Vama želim da uživate i da već prilikom prve posete Sarajevu ne propustite ovu lepotu

Privatna arhiva Katarina Jeremic

Sarajevo zajedno sa Mostarom možete posetiti u okviru sledeće ture:

https://putujem.online/sr/adventure/view/762

ODABRANE TURE