Taorska vrela-manastir Ćelije i Kumova vodenica

Kratki opis

Upoznajte prelepi Valjevski kraj, Taorska vrela, stare vodenice i manastir Ćelije

Program putovanja:

Polazak iz Beograda u 8.00h kod Vaznesenjske crkve, ulica Admirala Geprata.

Vožnja do Kumove Vodenice, najveće vodenice, brvnare na reci Toplici, koja datira iz vremena početka 18. veka.

Zvaničnih podataka nema, ali po upamćenoj priči, čuveni trgovac iz vremena Obrenovića, Stevan Jeremić iz obližnjeg sela Ratkovac, otkupljuje vodenicu od Turaka oko 1800. godine. Vredna trgovčeva imovina, od koje i deo valjevskog “Grand” hotela, 1/3 tamnavskog sela Sovljak, kasnije biva prodata, ali amanet (zakletva) da se “Jeremića vodenica” ne prodaje, ostaje sve do 70-tih godina prošlog veka.Dugogodišnji vodeničar Radovan Milutinović, zvani “Šonđa”, iz sela Markova Crkva, vremenom postaje vlasnik većeg dela vodenice. Nemarom i neslogom vodenica 90-tih godina 20. veka biva zatvorena, zapuštena i dovedena do propadanja.Sadašnji autentični izgled dobija zahvaljujući novim vlasnicima, kumovima Slavku i Milanu, koji su je otkupili i potpuno renovirali 2009. godine, a 2010. godine je pustili u rad i sa pravom i ponosom je nazvali Kumova Vodenica.Izgled i način rada potpuno odgovara provobitnom stanju. Ambijent upotpunjuju priručni alati, drvena sita, stara vaga, originalno ognjište sa kubetom za dim i sušenje mesa. Vodeničareva soba je autentična, sa ćilimima, drvenim tronošcima, starinskim kredencima i slamaricom za odmor. U vodenici možete kupiti i prelepe etno suvenire sa logoom Kumove Vodenice.  U ponudi ima raznih modela drvenih posuda, tanjira, kašika, viljušaka, pepeljara, oklagija, rakijske čašice i “čokanje”. Tu je naravno i najbolja “Kumova prepečenica”.Ovde možete kupiti integralna brašna, pakovanja su od 1, 3, 5 kilograma.

Posle obilaska Kumove vodenice, nastavak putovanja do manastira Ćelije, čiji nastanak narodno predanje vezuje za kralja Dragutina Nemanjića, koji je od 1282. do 1316. godine upravljao ovim krajevima kao Sremski kralj. Podignut je na proplanku pokraj rečice Gradac. Okolina manastira učinila je sam manastir skrivenim i izdaleka nevidljivim. Manastir se ne vidi sve dok se ne počne silaziti u kotlinu u kojoj se nalazi, u životpisnom predelu koji pripada ataru sela Lelić..Ovaj manastir leži izmeždu šumni, kamenosteni planina, na maloj reki, imenuemoj Gradac, a na mestu dosta krasnom i oceditom, napisao je Joakim Vujić u svom “Putešestviju po Srbiji”.  U vreme robovanja pod Turcima, svetinja je više puta paljena, ali je i obnavljana trudom vernih. U sabornom hramu koji proslavlja Svete Arhangele Mihaila i Gavrila počivaju mošti Ave Justina Ćelijskog, znamenitog teologa, velikog duhovnika, filosofa, besednika, isposnika, molitvenika, neiscrpne riznica duha i mudrosti.

Posle obilaska manastira Ćelije, nastavak putovanja do Taorskih vrela. Slapovi Taorskih vrela su spomenik prirode koja se nalaze u masivu Valjevskih planina, u podnožju planine Povlen, na teritoriji grada Valjeva u Donjem Taoru, nedaleko od puta za Makovište. U ovom prirodnom prostoru, nekad je postojalo 12 vodenica, a sada ih je ostalo samo nekoliko. Pesacenje do Vrela oko 3km u jednom pravcu, potrebno oko sat vremena, nije teska staza. Slobodno vreme do polaska za Beograd. Ručak iz ranca. Moguć organizovan ručak u seoskom domaćinstvu, prijave kod vodiča na dan polaska. U podnožju krečnjačkog platoa, na jugoistočnom kraju doline iz pećinskog otvora izbija vrelo. Na relativno kratkom rastojanju preko nataloženih bigrenih naslaga, stvoreni su brojni slapovi i vodopadi. Vrela se ulivaju u reku Skrapež, kojoj je izvorište ispod planine Povlen. Područje Taorskih vrela je prepoznatljivo po vrelskoj pećini u podnožju krečnjačkog odseka, odakle izvire glavno vrelo, i široj izvorišnoj zoni sa više malih periodskih izvora.Nizvodno od glavnog vrela nataložena je najveća akumulacija bigra u ovom delu Srbije. Ona je ispresecana mnoštvom živopisnih kaskada i slapova, sa ostacima nekadašnjih vodenica, koji se završavaju vodopadom na ušću Vrelskog potoka u Skrapež, visine oko 4,5 m. U ovom prirodnom prostoru, nekad je postojalo 12 vodenica, a sada ih je ostalo samo nekoliko. Slobodno vreme do polaska za Beograd. Ručak iz ranca. Moguć organizovan ručak u seoskom domaćinstvu, prijave kod vodiča na dan polaska.

Povratak u Beograd u večernjim časovima oko 20h.